Oko 300 različitih vrsta veverica živi širom celog sveta, sa izuzetkom Australije i Antarktika. Najsitnija vrsta veverica je prigodno nazvana Afrička mala veverica i dugačka je samo sedam do deset centimetara, kada se meri od nosića do repa. Njena težina ne prelazi 10 grama. Druge vrste veverica mogu da dostignu dužinu koja šokira svakoga ko je navikao isključivo na malene veverice koje se susreću u parkovima i penju na stabla. Indijska džinovska veverica može da dostigne dužinu od skoro metar, a težine su i preko 8 kilograma!
Veverice obično imaju vitko telo na čijem kraju se nalazi gust rep. Glavu im krase špicaste uši i krupne, tamne oči sa izuzetno razvijenim čulom vida. Često se mogu zateći kako uspravljene sa nekog vidikovca izviđaju okolinu. Njihovo krzno je izuzetno meko i svilenkasto, a debljina mu se razlikuje od vrste do vrste. Boja krzna se takođe razlikuje u zavisnosti od vrste, ali nekada se razlikuje i unutar jedne vrste. Kao i drugi glodari, veverice imaju prednja četiri zuba koji nikada ne prestaju da rastu, tako da se čak ni usled stalnog grickanja i žvakanja nikada ne izližu. Prednji ekstremiteti su im duži od zadnjih i imaju pet prstiju. Šapice prednjih ekstremiteta najčešće imaju i palac, koji je prilično zakržljao. I prednje i zadnje šape imaju sa unutrašnje strane mekane jastučiće.
Veverice koje žive na drveću predstavljaju tip veverica koji se najlakše prepoznaje i često viđa kako ljupko skakuće sa grane na granu i juri naokolo. Ostale vrste obitavaju na tlu i žive u jazbinama ili tunelskim sistemima, koji su odlična skrovišta za hibernaciju tokom cele zimske sezone. Vrsta koja živi na tlu, veoma je druželjubiva i živi u razvijenim kolonijama. One, kao i veverice koje žive na drveću predstavljaju životinje koje funkcionišu u toku dana, dok leteće veverice spadaju u noćne životinje. Veverice ne mogu da svare celulozu, tako da se oslanjaju na hranu koja je bogata proteinima, ugljenim hidratima i mastima.
Veverice koje žive na tlu i ceo svoj život provode na zemlji, jedu koštuničavo voće, lišće, korenje, semena, i biljke. Ishrana im je obogaćena malim životinjama, kao što su insekti i gusenice. Ovi mali sisari uvek moraju biti oprezni prema grabljivicama, jer za njih predstavljaju ukusan zalogaj koji ima jako malo načina za odbranu. Ponekad grupe veverica sarađuju i zviždanjem jedna drugu upozoravaju na opasnost koja se približava.
Veverice koje žive na drveću se često viđaju na najrazličitijim mestima - od gustih šuma, preko stepa, do gradskih parkova. Iako su fenomenalni penjači, one stalno silaze na zemlju u potrazi za različitim vrstama hrane. Od hrane najčešće konzumiraju koštuničavo voće kao što su lešnici, orasi, žirovi, bobice, ali njihovu ishranu obogaćuju i cveće, kora drveta, jaja ili mladunci ptica. Za neke vrste korenje drveća predstavlja najveću poslasticu.
Bez obzira da li ostaju visoko na drvetu ili u podzemnim jazbinama, ženke veverica obično rađaju dva do osam potomaka. Trudnoća traje tri do šest nedelja, u zavisnosti od vrste. Mladunci se rađaju slepi, bez dlake i zuba, tako da do svog drugog ili trećeg meseca života, oni potpuno zavise od majki. Majke mogu da imaju i više od jednog legla u godini. Po pravilu, isključivo su majke te koje se brinu o mladuncima.
