Krstokljun, neobična ptica "stanovnik" Kopaonika

Krstokljun, neobična ptica "stanovnik" Kopaonika

Priroda Kopaonika je fascinantna. Različiti tipovi staništa uslovili su bogatstvo i raznovrsnost Nacionalnog parka. Jedna od najinteresantnijih ptica na ovoj srpskoj planinskoj lepotici je krstokljun, zaštićena vrsta, veoma interesantna za sve ljubitelje prirode.

Krstokljun ima nežnocrvenkastu boju, naročito pre svadbenih dana, i veoma se razlikuje od svoje okoline. Gnezdi se u crnogoričnim šumama. Retko se može naći toliko zanimljivosti u životu jedne ptice kao u životu krstokljuna.

Tamo gde hrane ima u izobilju, biće i krstokljuna, i to u bilo koje godišnje doba. Njihova gnezda mogu se naći čak i zimi. Zagonetka njihovog instinkta može se objasniti ishranom, koja utiče na nagon parenja, gnežđenja i ležanja na jajima. Krstokljun se hrani semenkama četinara, najčešće borovih i crnogoričnih šuma. U tim semenkama ima dosta vitamina E, koji podstiče leženje krstokljuna. Ove ptice često menjaju svoje prebivalište, a tamo gde im je trpeza obilnija – i duže se zadržavaju. Negde se ne pojavljuju i po nekoliko godina.

Otkud ovim pticama tako čudno ime – krstokljun? U tome je hrana opet imala glavnu reč. Oni svojim unakrsnim kljunom kao dletom izbacuju i jedu semenke. Kada im ponestane hrane, prinuđeni su da se sele u toplije južne krajeve.

Gnezda prave dva puta godišnje, a najčešće polažu od tri do pet jaja. Po izleganju, mladi su sivozeleni, a kasnije im se ukrste i kljunovi. Krstokljuni su mirne, ali i društvene ptice. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima; na taj način lakše odolevaju neprijatelju. To su ptice koje jako vole čistoću. Posle obilnog ručka, čiste se, jer im na vratu i kljunu ostaje dosta smolastih i eteričnih materija. Ipak, zahvaljujući tim materijama, njihovo telo postaje impregnirano i može se reći da je to ptica koja ne trune – ako naiđete na neki uginuli primerak, izgledaće kao da je balsamovan.

Krstokljuni lete u talasastoj liniji, ali zato su jako nespretni na tlu i retko silaze sa stabala. Prilikom penjanja pomažu se svojim kljunom. Odolevaju najjačoj zimi i hladnoći, pod uslovom da imaju dovoljno semenki za ishranu. 

krstokljun 1

Podeli ovu vest

18/05/2019 0 comment

PREDEJANE je varošica koja se nalazi u južnoj Srbiji između Niša i Vranja na putu od Soluna ka Beogradu poznatijem kao E75 koji spaja ...

25/07/2019 0 comment

Letnjikovac generala Jovana Belimarkovica, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovica, je pored vrnjacke Crkve, najstariji ...

29/09/2019 0 comment

Na 23 km od Kanjiže ušuškalo se Totovo selo, prava oaza zelenila i tišine. Postanak naselja, o čemu svedoči njegov naziv, je u ...

20/09/2019 0 comment

     U bilo koje doba godine park prirode Palić nudi nešto novo, neponovljivo, inspirativno. Fotografima, mnogobrojnim ...

17/10/2019 0 comment

Zlatibor je od davnina poznat kao mesto gde ljudi dolaze po zdravlje, odmor i okrepljenje, mesto čistog vazduha, netaknute prirode i nepreglednih ...

24/09/2019 0 comment

„Skadarlijska promenada“ je manifestacija koju Turistička organizacija Beograda i Udruženje ljubitelja Skadarlije organizuju u Skadarliji ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!