Kad se kaže Moca, odani ljubitelj fudbala sa ovih prostora prvo pomisli na njega i njegov Partizan.
Momčilo-Moca Vukotić, sinonim je za sportsku hrabrost,viteštvo,slavu i fudbalsko umeće . Sadašnji direktor omladinske škole FK Partizan svojom karijerom, pre svega kao neprevazidjenog igrača i klupske legende,a potom i funkcionera i trenera, ispisao je najlepše stranice crno-bele istorije,uz najveći respekt i poštovanje prema svemu što je dao voljenom klubu.
Moca Vukotić je početne fudbalske korake u prvom timu Partizana napravio u društvu pojedinih igrača koji su davne 1966.godine odigrali čuveno finale Kupa evropskih šampiona u Briselu na stadionu Hejsel i tada partizanovci nisu ni sanjali da gledaju početak blistave karijere fudbalera koji je više dao crno-belima od igrača koje je tada gledao protiv Reala. Ljubitelji crno-bele boje sa ushićenjem su pratili Mocino virtuozno umeće sa ,,bubamarom,, srećni što se u voljenom dresu pojavio igrač koga su obožavali,a poštovali čak i najljući protivnici,kako navijači tako i igrači.
Kapiten i vodja na terenu ali i van njega, Moca je uvek vedar i nasmejan predvodio svoj tim,kako tadašnja navijačka pesma kaže "i u borbi za trofej i u bitci za spas". Prvi navijački pokret u ovom delu Evrope u njemu je imao najvećeg ljubimca, njegov lik je bio na transparentima, Grobari su mu skandirali ,pevali, često očekujući i nemoguće! Ponajviše zahvaljujući njemu, ceneći sve što daje za klub i dres, u pobedi ali i u porazu navijački huk nije prestajao,
I u plavom dresu reprezentacije Moca je bio ono što jeste, velemajstor fudbala, neuhvatljivi dribler, prefinjeni golgeter. Znao je sve sa loptom, voleo je da asistira, namesti gol, a njegovi golovi često su bili malo remek delo. Iz tog vremena dugo je prepričavana antologijska anegdota sa priprema reprezentacije,kada je u svlačionicu ušao Vladislav-Bleki Bogićević i sa vrata rekao: "Zdravo Džajo doktore, zdravo Moco majstore i vi ostali trkači."
Samo njemu svojstvenim šutem ugasio je nadu legendarnog golmana Dina Zofa da nastavlja niz od 1.010 minuta u reprezentativnom dresu bez primljenog gola.
Bez Moce na terenu Partizan nikako nije izgledao ni slično, sa Mocom, njegovim fudbalskim šarmom, znanjem, driblingom, osećajem za gol i nadasve harizmom koju je posedovao, crno-beli tim je mogao svakoga da pobedi, imao je nadu,veru i energiju.
Borben,pravedan,ali smiren i uvek kulturan zadobio je ogromno poverenje medju navijačima na legendarnom partizanovom Jugu. Bio je obožavan, najlepše pesme Grobari su ispevali o svom kapitenu i najvećoj uzdanici. "Ide Moca sa Balkana" jedna je od njih, to je oda velikom i neponovljivom Moci Vukotiću, koga i danas sve generacije partizanovih najvijača, pa i ove najmladje sadašnje doživljavaju kao najveću klupsku legendu.

Karijera: FK Partizan 1968-1978 i 1979-1984
791 utakmica, 339 golova
Najveći uspeh: Šampion Jugoslavije