Ruski Krstur prestonica svih Rusina na svetu

Ruski Krstur prestonica svih Rusina na svetu

Ruski Krstur je prestonica svih Rusina na svetu! je najstarije i najveće mesto u kojem žive Rusini (i to ne samo u Srbiji) sa tradicijom dugom više od tri stotine godina. Pusta i močvarna zemlja u blizini Kule, koju su rusinski doseljenici dobili na obradjivanje još u 18. veku, danas je poljoprivredno naselje i kulturni, obrazovni i duhovni centar svih Rusina (ovde se nalazi riznica rusinskih dela). Rusini nemaju svoju matičnu zemlju, potiču sa prostora Ukrajine i Slovačke, a u emigraciji su u Kanadi, Nemačkoj, Australiji, Italiji... Rusini jedino u Srbiji imaju status nacionalne manjine!

Oni koriste ćirilično pismo i grkokatoličke su vere. Imaju dva prezimena, staro familijarno prezime i zvanično, državno prezime. Zadržali su svoje karakteristične običaje, čuvaju od zaborava svoju nošnju, folklor, običaje vezane za Božić i Uskrs.

Etnografska zbirka može se pogledati u objektu koji lokalci zovu Zamak, a koji je izgradjen u planinskom stilu zbog slučajno zamenjenih planova Austrougarskih vlasti.

Zamak je zgrada škole iz 1913.godine, za koju je vezana interesantna priča o nastanku. Naime, izgradnju „Zamka“ naložila je tadašnja Austrougarska, ali na putu do Krstura planovi gradnje su se izmešali, pa je u Krstur stigao plan izgradnje zgrade koja je predvidjena za gradnju negde u planinskim krajevima,

tako da ova zgrada i danas odstupa od autentične gradnje u okruženju. U tom prostoru sada je sedište Nacionalnog saveta Rusina, a takodje postoji i mala etnografska zbirka – postavka fotografija, alata za stare zanate-preradu konoplje (koju su tkali i od nje izradjivali prekrivače, platno, marame, šalove), tapetariju i uzgajanje paprike (crvene babure). U istom prostoru je priredjena i izložba tradicionalnih odevnih predmeta i devojačke spreme prilikom udaje. Kapu koju mlada dobije posle svadbe zovu „fićula“, kada joj devojke skidaju „barmonj“ – trake s glave i pevaju tužne pesme. Po fićuli se poznavala udata žena. Gornji deo nošnje se zove „bajka“ (jakna), po kojoj je i Udruženje žena koje izradjuju suvenire dobilo ime.

U dvorištu „Zamka“ je spomenik Havrilu Kosteljniku, doktoru filozofije i svešteniku, koji je 1923. izdao gramatiku rusinskog jezika, kao najmladjeg pisanog jezika na svetu („Vuk Karadžić i Dositej Obradović u jednom čoveku“).

U neposrednoj blizini se nalazi i barokna, nadasve zanimljiva, neobična i očuvana crkva. Grkokatolici su pravoslavci koji priznaju katoličku veru, ima ih 12.000.000 u svetu, imaju vladiku, koji odgovara papi. Parohija je osnovana 1751., crkva izgradjena 1784. u obliku krsta, ikonostas je postavljen 1791. a izradio ga je Arsenije Teodorovič-Pantasič, 1906.godine je dodat deo, zbog nedostatka mesta za sedenje iza pevnice, s jedne i druge strane-to je detalj koga nema ni u jednoj drugoj crkvi.

Ubrzo posle preseljenja u Bačku, odnosno u Ruski Krstur (1745.), Rusini su, u tesnoj vezi sa crkvenom opštinom, 1753. godine osnovali svoju školu, koja je na početku bila trivijalna, ali su se u njoj na rusinskom jeziku učili čitanje, pisanje, računanje i veronauka. Ovi podaci govore da je osnovna škola u Ruskom Krsturu prošla u svom veku više razdoblja: period konfesionalne škole od 1753. do 1888. godine, zatim komunalne od 1888. do 1899. i državne od 1899. do 1918. godine. Između dva svetska rata škola je bila državna. Posle 1944. godine, to je bila najpre četvororazredna osnovna škola, a kasnije, pedesetih godina – potpuna osmogodišnja škola, kakva je i danas.

Današnja moderna Osnovna škola „Petro Kuzmjak” ima preko 400 učenika, dok gimnazija sa dva odeljenja na srpskom i jednim na rusinskom jeziku ima oko 220 učenika. U okviru škole uspešno funkcioniše i vrlo dobro opremljen srednjoškolski dom, kapaciteta 70 kreveta, sa savremeno opremljenom učeničkom kuhinjom, salom za fizicko vaspitanje i otvorenim sportskim terenima, koje okružuje pedantno i sa ukusom uređen park u kome dominira bista prvog školovanog učitelja u Rusina na ovim prostorima, Petra Kuzmjaka, čije ime i nosi škola. Na vrlo pristupačnom mestu izgrađena je i školska biblioteka čiji je kapacitet u ovom momentu oko 14 000 knjiga, dok su multimedijalne učionice i kabineti sve opremljeniji i sveobuhvatniji za izvođenje nastave radioničkog i inovatorskog tipa. Samo kabinet za informatiku i računarstvo ima petnaestak savremenih računara i skoro isto toliko se koristi u drugim prostorima škole.

zamak ruski krstur 1

Podeli ovu vest

25/01/2016 0 comment

Tradicionalni, četvrti po redu Sajam pirotske peglane kobasice održaće se pod sloganom "Peglaj Pirote, veseli se Srbijo!" 30. i 31. januara 2016. u Hali "Kej" u Pirotu. Posećenost je svake godine sve veća, pa je samo prošle godine Sajam posetilo više od 5.000 turista iz zemlje i okruženja. Na sajmu će biti promovisana i nova manifestacija, ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

04/12/2019 0 comment

 Preseveta Bogorodica je prva zavetovana device u istoriji hrišćanstva.Na ovaj dan u Jerusalimu je izvršen svečani čin ...

31/12/2019 0 comment

 Kićenje jelke u Rusiji je stari običaj i nezamislivo je da se u susret pravoslavnom Božiću hramovi ne okite jelkom, a naravno i svaki dom u ...

01/01/2020 0 comment

Na samom ulazu u Rugovsku klisuru, nedaleko od Peći, smeštena je Pećka patrijaršija. U manastiru se nalaze četiri crkve, sazidane jedna uz drugu, ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!