Srpske zanatlije u Kneževini Srbiji - izložba u Jagodini

Srpske zanatlije u Kneževini Srbiji - izložba u Jagodini

U Zavičajnom muzeju u Jagodini u toku je izložba esnafskih pisama i diploma iz fonda muzeja, svojevrstan dokument vremena u kome su zanatlije, uz trgovce, bili vodeći sloj u formiranju srpskog građanskog društva 19. i početkom 20. veka.

Autor izložbe je Mirjana Todorović, a biće otvorena celo leto.
Zbirku muzeja čine 50 majstorskih i kalfenskih pisama i 28 diploma, a njihova izložba je prilika "da se ovom, po mnogo čemu vrednom zbirkom predoči vreme kada su zanatlije i trgovci bili značajni nosioci privrednog razvoja 19. i prve polovine 20. veka", kazala je danas je Tanjugu Todorović.

Ona je precizirala da je zbirka formirana u proteklih šest decenija muzjeskog delovanja u srednjem Pomoravlju, uporedo sa prikupljanjem građe o zanatima i privrdenoj istoriji Jagodine u prošlosti.

Todorović, koja priprema i monografiju na ovu temu, a izložbu je nazvala "Zanat je zlatan", objašnjava, za sadašnje generacije, da pojam zanat ili rukodelanije, "označava delatnost ljudskog roda, koja je poznata iz daleke prošlosti, iz vremena kada je pojedinac znao, ili morao, da napravi nešto po čemu je bio veštiji od drugih iz njegovog okruženja".
"Ta veština, znanje i umeće, isticala ga je u okviru zajednice donoseći mu određene privilegije. Sve do naših dana, zanatlije su čuvari vekovima sticanih tehničko tehnoloških znanja i iskustva njihovih brojnih prethodnika, koji su omogućili čovečanstvu opstanak u teškoj borbi za silama prirode, stalni napredak i usavršavanje oruđa, oružja i pomagala", rekla je Todorović.

Izuzimajuću retke zanate, pre svega uslužne: pekarski, obućarski, frizerski... koji su se još zadržali u gradskim sredinama, "savremeni način proizvodnje i promenjene potrebe ljudi preti da se viševekovna umeća i veštine generacija naših predaka u potpunosti prepusti zaboravu", ocenjuje Todorović.

Ona je podsetila da je reč zanat turskog porekla, balkanski turcizam, preuzeta iz arapskog sveta i označava veštinu, znanje, posao, rad, i dodaje da je Tursko esnafsko uređenje imalo veliki uticaj na formiranje esnafa u Srbiji u prvim decenijama 19. veka.

Kneževina Srbija je 1847. godine Uredbom regulisala niz pitanja unutar esnafa i nihov status, a Zakon o radnjama, veoma progresivan u to vreme, donela je 1910. godine, kada "tradicionalni zanati osmanlijske kulture ustupaju mesto savremenijim evropskim zanatima".

"To je doba ukupnog usmerenja srpskog društva ka evropskoj kulturi kada zanatlije postaju nosioci nove gradske kulture, kako u privrednom tako i u društvenom i duhovnom životu", rekla je Todorović.

Todorović podseća da je u Jagodini još 1899. godine počela da radi dvorazredna zanatlijsko trgovačka škola, po programu svih kraljevskih srpskih zanatlijsko - trgovačkih škola a koja je kasnije transformisana u Šegrtsku školu koja je imala tri razreda.
Početakom 1910. otvara se "Radnička škola žesnke podružnice" priznata od Ministarstva narodne privrede.

Govoreći o izloženim Esnafskim pismima i diplomama, Todrović je istakla da su od "izuzetnog značaja" jer pored potvrde o stečenom znanju, "govore i o ekonomskom, socijalnom, kulturnom i obrazovnom, pa i političkom razvoju države i društva tog perioda".

Dekoracija, urađena sa puno mašte i vestine, sa simbolima pojedinih zanata na pismima i diplomama, nije samo da ulepša i ukrasi "već je idejno osmišljna da naglasi edukativni znača i potrebu obrazovanja i usavršavanja, bez obzira o kojoj se struci ili zanatau radi", napomenula je Todorović.

U stilskom pogledu, likovna rešenja rađena su u duhu vladajućeg akademskog realizma, dodala je Todorović i istakla da su najlepši primerci, likovni predlošci majstorskih i kalfenskih pisama i diploma iz Zbirke zavičjanog muzeja u Jagodinji, "dela poznatih slikara i gafičara tog vremena i na zavidnom su umetničkom nivu. Autori, kao što su Uroš Predić, Đoko Milovanović, arhitekta Niklola Krasnov, Sreten Pavlović i drugi, na njima su stavljali i svoje potpise.

Todorović je dodala da je vrednost i značaj Zbirke "prepoznalo Ministarstvo kulture i u više navrata je finansiralo zaštitu kolekcije", a Muzej dao "mali ali ne i zanemarljiv doprinos očuvanju nematerijalnog nasleda Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine UNESKO".Tanjug

Podeli ovu vest

21/12/2013 0 comment

Kultni dečiji hor "Kolibri" uz čije su pesme poput "Moja mašta", "Padajte, padajte s neba bele zvezde" i "Moja mama divno priča" odrastale generacije, ove godine proslavlja 50 godina rada. Hor, koji je dobio naziv po najmanjoj ptici na svetu, tananoj živopisnih boja, nezadrživoj u pokretu, koja asocira na dete, pored toga što proslavlja pet ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

27/10/2019 0 comment

Sveta Petka je poreklom Srpkinja,rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku.Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

11/11/2019 0 comment

Srpska ramonda je biljka koja raste Srbiji, uglavnom na istoku i jugoistoku, kao i na planini Kajmačalan čiji je najviši vrh Sveti Ilija (2524 ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!